Na severnim padinama Jelice i u njenom podnožju nalazi se selo Banjica. Severno je Viljuša, istočno i jugoistočno Ježevica, južno i jugozapadno · dragačevski Goračići i severozapadno · Trnava.

Ime sela

Legende kažu da je selo dobilo ime po zvanju banice Ikonije, žene bana Milutina, srpskog velikaša iz doba cara Dušana, koji je na potesu Banovina imao dvor i svoje vinograde. Te vinograde pominje epska pesma, u kojoj se kaže kako ban Milutin, odlazeći u neki ratni pohod, savetuje banicu Ikoniju da mu kopa devet vinograda · u Banjici i u Atenici, Loznici i u Pakovraću. Na tog velikaša podseća Gradina u Banjici.

Inače, ostali potesi dobili su nazive po ljudima: Janjevac, Neškovića brdo, Ikonića brdo, Adamov grob i Mišov grob, ili po nečemu što je ljudska ruka stvorila: Svetinja i Stublina, ili po životinjama: Lisičijak, ili po biljkama i prirodnim oblicima: Šuplje bukve, Stjenik, Klen, Raskrsnice, Križ, Banja, Parlog, Sastavci. Slično je i sa vodama: Svetinja, Stjenička reka, Ćoravi potok, Banjički potok.

Stara istorija

Banjica se ubraja u stara naselja. Pominje se 1476. godine u turskom katastarskom popisu. Selo se tada nalazilo u kneževini kneza Đurđa, sina Radiše, koji je u njemu i živeo. Ovaj Đurađ je imao i brata Vukača i sinove Radivoja i Vukašina. Pod njegovim starešinstvom nalazilo se 16 kuća rataja sa 22 odrasla muškarca. Oni su živeli, ne samo u Banjici, već i u Petkovici (danas Petnica), Gradcu (danas Rajac), Zablatju (danas Zablaće), Vapi i Vilusi (danas Viljuša).

U samoj Banjici tada je popisano osam ratajskih kuća sa 11 odraslih muškaraca, ali i sa 24 vlaške kuće sa 37 punoletnih muških glava. Godine 1528. pominju se dva sela · Gornja i Donja Banjica. Obe su bile naseljene Vlasima. Godine 1572. u Gornjoj Brnjici popisano je šest rajinskih kuća (na šest baština), koje su spahiji plaćale 1.025 akči (aspri) dažbina, a u Donjoj Banjici · dve rajinske kuće (na dve baštine) i dva čifluka, s tim što su obaveze prema spahiji iznosile 546 akči.

Nešto kasnije Gornja Banjica dobiće naziv Ostrušati. Nije jasno poreklo ovog toponima (ako, naravno, ne upućuje na reč oštro, oštre stene).

Godine 1820/1. Banjica je imala 15 kuća, 19 oženjenih i 46 aračkih glava, a Ostrušati 12 kuća, 15 oženjenih i 42 aračke glave. U narednim godinama Banjica i Ostrušati su zajedno popisivani, ali sa oba naziva. Međutim, od 1827. godine pa sve do sredine XIX veka to su bila dva posebna sela.

„Stanoika supruga Andrie Timotievića iz Bara poživi 32 g. umre 23. septembra 1861. g.“ · nadgrobnik iz XIX veka

Bogomolje i slava

Na daleku prošlost podsećaju i dve bogomolje · manastir Stjenik (koji se pominje i kao Istnik) u potkrilju planine Jelice i „pod Banjicom crkva Ježevica“, koja je inače, u banjičkom ataru. Obe bogomolje su sagrađene, po svemu sudeći, pre XVI veka · pre boja na Kosovu 1389. godine. U jednom zapisu na staroj crkvenoj knjizi kaže se da je manastir · crkva Ježevica sagrađena u doba cara Dušana, a za manastir Stjenik znaju i turski i carski defteri.

Pokojnici se sahranjuju u dva groblja · Banjičko i Vukolića. Seoska slava (obetina) je na drugi dan Duhova (Trojice).

Najstariji rodovi

Iako ostaci materijalne kulture i retka dokumenta, pa i narodna epika govore o dalekoj prošlosti sela, današnje stanovništvo Banjice u celini je došljačko. Najstariji banjički rodovi došli su na današnje baštine pod kraj XVIII veka.

Đorđevići · Borovići · Neškovići · Jelesijevići · Vidojevići · Simovići · Ikonići

Slava: Nikoljdan

Po svojoj prilici, jedan rod. Došli su u vreme Kočine Krajine iz Kosatice kod Prijepolja. Istog su porekla, kažu, i Nikolići (1 kuća), mada slave Aranđelovdan.

Đorđevići pripovedaju da su stigli sa Javora, da su došli u Ostrušat (na Đorđevića kosu), gde su ubili nekog Turčina, pa pobegli u Bare iznad manastira Stjenika, odakle su se posle drugog srpskog ustanka vratili. Na pretka Đorđa upućuje njihovo prezime.

Borovići su potomci Borisava Munigužice, koji se pominje u dokumentu iz 1845. godine. Od njegovog nadimka Boro obrazovano im je prezime (valja znati da Muniguza ima u Beloj Reci, zlatiborskoj).

Neškovići su potomci nekog Neška, od čijeg imena im je obrazovano prezime. Nikolići su potomci Nikole Munigužice (1845). Jelesijevići su potomci nekog Jelesija. Vidojevići su potomci Vidoja Stefanovića (1845). Simovići su verovatno potomci Sima bežanca (1824). Ikonići su dobili prezime od imena neke žene Ikonije ili od reči ikona.

Radovanovići · Milovanovići · Vukolići

Slava: Alimpijevdan

Potomci došljaka iz crnogorskih brda · Radovana, Milovana i Vukole. Doseljeni su verovatno 1809. godine. Nije jasno da li im je staro prezime Trputlić, kako su neki Milovanovići uneseni u tevter čibuka 1824. godine kao vlasnici sitne stoke.

Vukolići prezimenom čuvaju uspomenu na pretka Vukolu. Ima ih i u dragačevskom selu Goračićima.

Stovrazi

Slava: Jovanjdan · 5 kuća

Stigli su iz Mirosaljaca pod kraj XVIII veka. Došao je Milovan, čukundeda Ljubiše Stovraga (1919). Popisani su i kao Stovragovići. Prezime im je obrazovano od nekakvih nadimaka.

Aleksići

Slava: Đurđevdan · 2 kuće

Potomci Alekse Stevanovića · Majstorovića, koji se pominje 1845. godine. Ima ga i u tevteru 1824. Na spomeniku u groblju: „Rabe Bože: Cmilane: ćer Alekse iz Ostrušata prestavi se 29. aprilija: 20 1834.“ Milivoje Aleksić iz Ostrušata umro je 1849. godine · od očevog imena obrazovao je prezime.

Mirkovići

Slava: Jovanjdan · 3 kuće

Posle 1815. godine došli iz Kosatice kod Prijepolja. Potomci su Mirka Sinđelića · ime ovog doseljenika čuva njihovo prezime. Kao Sinđelići dugo su popisivani.

Jovanovići

Slava: Nikoljdan · 5 kuća

Stigli iz crnogorskih Brda verovatno 1809. godine kao Hadžići. Možda su potomci Jovana Mutavdžije, uvrštenog 1824. godine u čibučki tevter.

Rajići

Slava: Đurđic · 16 kuća

Nešto ranije dobegli iz Guče (dragačevski srez). Na nekog pretka Raja podseća prezime. Potomci Miša Rajića po kome se naziva i jedan do na planini Jelici.

Drobnjaci

Slava: Đurđevdan · 2 kuće

Verovatno 1809. godine nastanjeni u Banjici. Prezime im je rodovsko · ranije Drobnjakovići.

Stojići · Popovići I · Davidovići · Petrovići · Zarići

Slava: Nikoljdan / Tomindan

Stojići (5 kuća, Tomindan) su davni doseljenici, neznano otkuda. Popovići I (3 kuće) · stara sveštenička porodica pristigla iz pravca Sandžaka. Davidovići (5 kuća) su oko 1840. prešli iz dragačevskog sela Goračića · starije prezime Kovačević, novo od imena pretka Davida kovača. Petrovići (2 kuće) i Zarići (2 kuće, domazeti u Ikonićima iz Zablaća 1893).

Vasilići · Albići

Slava: Jovanjdan / Đurđevdan

Vasilići (2 kuće) · oko 1830. iz Goračića, ili iz starovlaškog kraja (Čelice · Kućani · Ojkovica). Albići (3 kuće) · sredinom XIX veka iz dragačevskog sela Živice, davni došljaci iz okoline Skadra ili Boke.

Petronijevići · Krlovići · Prelići

Slava: Đurđic / Nikoljdan / Jovanjdan

Petronijevići · iz moravičkog Starog Vlaha, možda selo Rokci. Krlovići · posle 1875. iz Atenice kod Čačka (stariji oblik Kerlović). Prelići · iz okoline Nove Varoši, sredinom XIX veka (Radovan, rođen u Dunišićima, u Banjici preminuo 1868).

Vujovići

Slava: Đurđevdan · 3 kuće

1876. godine došli iz Rovina · Smiljevac u moravičkom Starom Vlahu. Posle 1920. neki su prešli u Trnavu, a kasnije u Čačak i Atenicu.

Đokovići

Slava: Nikoljdan · 6 kuća

Prebeglice od 1876. godine iz ariljskog kraja · Bjeluša kod Arilja. Na pretka Đoka podseća prezime.

Parezanovići

Slava: Dmitrovdan · 10 kuća

Dobegli iz Smiljevca kod Ivanjice. Prezime im je rodovsko.

Rečevići · Senići · Stevanovići · Tomanići

Slava: Nikoljdan / Jovanjdan

Rečevići · posle 1875. iz Sugubina ili Dujaka u Sandžaku. Senići · iz Dragačeva (Obrad Senić rođen u Grabu). Stevanovići (3 kuće) · iz pravca Dragačeva. Tomanići · iz moravičkih Prilika, po ženi Tomaniji.

Stojanovići · Radosavčevići · Marići · Matovići · Krstići · Kovačevići

Različite slave

Stojanovići · domazeti u Đokovićima iz Goračića. Radosavčevići (2 kuće) · iz Goračića. Marići (4 kuće, Aranđelovdan) · iz sela Baluge (zablaćke), od 1950. Matovići (2 kuće, Đurđic) · iz susedne Trnave. Krstići · iz Ježevice, prizetili se u Đokoviće posle 1920. Kovačevići · pridošlice iz sela Premeće, iz dragačevske Viče.

Jovaševići · Sretenovići · Živkovići · Švabići · Pavići · Dukići · Popovići II · Mihailovići

XX vek, razne slave

Kasnije doseljeni rodovi · uglavnom iz susednih čačanskih i dragačevskih sela: Preljina, Ježevica, Trnava, Rajac, Samaila kod Kraljeva, Ivanjica, Opaljenik.

Rodovi kojih više nema u selu

Dokumenti iz XIX veka pominju i niz drugih banjičkih rodova, kojih više nema u selu. U tevter čibuka 1824. godine uneseni su, pored ostalih:

Stančići · Dugački · Povreni · Jolovići · Markovići · Maričevići · Kreje · Stanići · Krmanci · Maslo · Pudari · Ignjatovići

Kasnije se pominju:

Marinkovići · Borisavljevići · Terzići · Pajovići · Milošević · Đorđevići (iz okoline Arilja) · Kneževići · Rabrenovići · Mitrovi · Munigužice · Stamenići · Majstorovići · Popovići (iz Radaljeva kod Ivanjice) · Popovići II (rodom iz Atenice) · Popovići III (rodom iz moravičke Sivčine) · Timotijevići (poreklom iz Ojkovice)

Popis imovine i lica iz 1863. godine pominje i ove rodove:

Vučetovići · Tripkovići (odseljeni u Atenicu) · Popadići · Puzići · Milovići · Todorovići · Tomaševići · Filipovići · Glavonje · Glavonjići (iz Goračića) · Petkovići

„Ovde počiva rab božiji Nikola Arnautović Terzić ot sela Ostrušata. Požive 62. godine; umre 9 dekemvra 1848. g. Pisa Radosav Čikiriz iz Rtiju.“ · epitaf na spomeniku

Uočljivo je da se stanovništvo Banjice uglavnom ne obnavlja novim doseljenicima, a broj stanovnika ovog sela, koje je dugo ulazilo u sastav opštine ježevičke, smanjuje se posle Drugog svetskog rata.